Прошло је доста година од мог последњег чланка у коме се „празним“ непознатим читаоцима, ако Вас уопште и има. Не знам да ли ћу успети да опишем све што желим, јер просто би све то у једном тренутку излетело из мене. Предходних година сам све сам радио и писао, а сада имам и „помоћ“ мог старијег сина кога просто опчињавају нове технологије, а и нема на кога.
Да се вратим на главну тему, а то су пластичне кесе и екологија које се ових дана пуно спомињу. Највише се спомињу по супер маркетима где радници, вероватно због захтева послодавца, шире еколошку свест тако што хоће да нам сугеришу да пластичне кесе нису добре.
Немам ништа против тога, чак и подржавам целу ту причу и трудим се да што мање загађујем своју околину, али некада једноставно људи нису у прилици за тим. Данас сам у једном од већих супер маркета код нас искуповао мало више производа, знам да је средина месеца, али супрузи је прошао други део плате па можемо поново да обновимо залихе у фрижидеру и још по нешто. Продавачица на каси ме пита да ли сам понео неку торбу, а ја незнавши да су почели са наплатом кеса, нисам ни размишљао у чему ћу понети купљену робу, већ сам рачунао на неколико безплатних кеса које ће касније савршено да стану у канту за смеће. Не размишљајући о екологији, рекао сам продавачици да ми да три кесе и ако је реално све могло да стане у две. Почела је да ми приговара како сам неодговоран и не мислим на екологију. Иако се знамо из виђења и сматрам је пристојном особом, нисам могао да се суздржим и не дам неку реплику на све то. Био сам крајње пристојан и рекао да више доприносим екологији тиме што у локалу у 83% случаја возим бициклу уместо аутомобила, док за разлику од осталих који би се из дневне собе колима ушетали у башту кафића како би направили свега 3 корака. Више ћу екологију заштитити тиме што ћу ту исту кесу касније искористити за складиштење отпадака и касније све то лепо бацити у контејнер. На крају ме и продавачица подржала у мом ставу и мишљењу тако да сам мање више изашао из продавнице као победник.
Док сам се возио бициклом кући са клинцем, истим оним који ми помаже у писању овог текста, и натовареним кесама, почео сам да размишљам мало дубље на ту тему. Гледајући површно на све то, као било који други грађанин, свако би помослио да макрети чине услугу свету и екологији тиме што покушавају да одрвате народ од коришћења пластичних кеса које ће данас сутра да се нађу на некој грани, игралишту, парку и закађивати животну околину наредних 1000 година. Али, као и увек постоји то али. Али, свако ко мало више размишља на ту тему, укапираће да макрете баш брига за екологију и да је све то само параван да се замажу очи народу, влади, законима који их обавезују на тако нешто, а у ствари је све ствар профита. Зашто су све цене у продавницама на 99, 89… Наш мозак другачије размишља ако нешто кошта 399 то је много приступачније него да кошта 400, јер је 399 много мање него 400. Нека нам на 5 производа маркети визуелно прикажу да нешто кошта јефтиније, а наплате нам као да је пуна цена, још нам за ту разлику од по динар-два и не врате кусур јер немају, они су већ у заради 5+ динара. Нека буде 200, 500, 1000 купаца то је већ 5000 динара зараде. Замислите да на сваких 5 производа продају и по једну кесу која је 2 динара, 1000 куапца * 2 динара још 2000 динара за њихов већ дубоки џеп. Не радећи готово ништа и са минималним трошком, 4 милиметара траке за касу по купцу (укупно 4м таке за касу) они су зарадили 7000 динара, по маркету. Наравно, ово су све оквирне цене које се разликују од величине маркета и дневног промета људи.
Онда би свако мало интелигентан, могао да пита те исте маркете шта су они конкретно урадили за екологију сем што народу који и овако нема пара избијају још по који динар из џепа, јер паре у новчанику одавно не носи.
Да ли су унапредили неки систем како би мање трошили струје за климе, фрижидере, расвету, да ли су око маркета засадили дрвеће које ће да прави природну хладовину за купце, њихова превозна средства, или можда су једноставно засадили дрво како би повећали производњу кисеоника и смањили ефекат стаклене баште. Да ли је неки од тих макрета купио и једно службено возило са електричним погоном како би смањили количину издувних гасова које у превеликој мери праве њихова доставна возила.
Све ово је једна велика лаж како би се богати још више обогатили, а сиромашни довели на руб егзистенције. Очигледно нико од њих (богатих) није ни свестан да уколико би нестала/измрела радничка класа, они морали да засуку рукаве јер не би имао ко да износи њихово смеће, да им наплати купљену робу, да им сипа прескупо гориво у још скупља возила из којих ретко када и излазе. Боље би било да нађемо заједничко решење за наше локалне проблеме и изађемо једни другима у сусрет како би сви били срећни и боље живели, јер од нашег утицаја на екологију нема ништа. 10 мање пластичних кеса годишње по становнику није много значајно, а знам да ће многи рећи да сам лицемеран због свега овога, али је то реалност.
Ако заиста желите да помогнете екологији, прошетајте мало, јер видите шта 6 динара могу да учине људима. Неки ће да проведу 30 минута куцајући овакав текст, док ће други потрошити 15 минута док прочитају све ово или можда само 20 секунди јер ће им бити досадно још на почетку. Али као што сам рекао, ово све радим како би себи помогао да схватим како све функционише у овом свету и лакше се помирио са тим. Идем сада од коцкица да правим брод са сином који већ дуже време чека да завршим са куцањем.
Све најбоље и трудите се да своје време проведете на бољи начин.
Treasure Is Empty 