Да ли смо све глупљи?!

Од самог старта, већ сам себи, у својим мислима, имам осећај да сам контрадикторан и да сам себе демантујем. Једноставно имам осећај људи временом постају све глупљи, ма колико то грубо звучало.

Сваким даном неко нешто истражује, сазна нешто ново, процесуира све то у својој глави и дође до неког свог закључка и решења, небитно да ли се то радило о припреми неког јела, колача, решавању задатка или можда нечег много комплексијег. Све те ствари које смо истражили, научили, чине нас паметнијим. И то све јесте тачно, као индивидуе, верујем да јесмо паметнији уколико свој мозак сваког дана напрежемо да зна више и ради више.

Дилема „Да ли смо све глупљи?“ јавља се у мени ако погледамо целокупну популацију, у овом случају, све људе на свету. Кроз године, векове… миленијуме, људе задеси у неком периоду нека катаклизма, потоп, куга… која у великој мери направи штету људском роду.

У овом тренутку је то вирус COVID 19 (corona virus) који влада светом и сваким даном односи велику број људских живота. Врло сам оптимистичан да ћемо и са њиме да се изборимо, али за то треба времена, доста напора да се пронађе лек, вакцина, која ће нас заштити.

Сви би се сложили да су људи сада најпаметнији, да како време пролази, долазе нови изуми, нове технологије… и све то за врло кратко време, за 100-200 година, можда мало више, зависи колико желимо да се враћамо уназад. Све што данас имамо, пре неколико година, или можда боље, пре неколико генерација, људи не би могли тако нешто ни да замисле, а још мање да остваре. Тако да се може рећи да смо данас паметнији него јуче или пре годину дана, пре 10, 100, 200, 1000 … година.

Али ако погледамо око себе и вратимо се мало уназад, на пример у време изградње пирамида, које нам и данас представљају праву енигму. Данас, верујем да би могли да направимо реплику пирамида. Били би у стању да уз помоћ кранова наслажемо камене блокове једне на друге, а пре тога да те исте камене блокове обрадимо уз помоћ модерних алата и добијемо жељени облик, а пре свега морали би да пронађемо каменолом који има ту количину камена, било где у свету, данас нам не би био проблем да тај исти камен транспортујемо било где.

Питање је како су у време фараона сазидали тако масивну грађевину, како су обрадили те камене блокове, наслагали их један на други или можда довезли на жељену локацију.

Постоје многа објашњења како је то могло да се изведе и то је донекле решено, објашњено, али свако би требао да им ода признање, не само на идеји, већ и на самом труду уложеном да се то уради. Сложили би се да су они тада били врло паметни, јер су успели да ураде нешто што је нама у данашње време нејасно. Ма колико и они да су били паметни у њихово доба, сусрели су се са неком катаклизмом, која је у потпуности избрисала људску популацију. Знам, многи ће рећи да и даље има египћана и да је све тамо, јесте, слажем се, али и даље немамо право знање о томе шта се све тамо дешавало и како је тачно текла њихова историја.

Направићу сада једно мало поређење. У врунцу неке цивилизације, у овом случају период фараона, десила се катаклизма која их је обрисала са лица земље и оставила за њима врло мали траг онога шта се тамо дешавало.

Ако се вратимо вратимо још мало уназад (6000 п.н.е.) у цивилизацију Маја, које су исто биле веома напредна цивилизација и имала невероватна знања из области математике, астрономије, архитектуре, да би након „само“ 7000 година касније су просто нестали. Верује се да је разлог мањак ресурса и воде угрозио њихову цивилизацију, али су они иза себе оставили доста неразјашњених питања за период свог постојања.

Обе цивилизације су доживеле сличан коначни исход, а биле су на различитим континентима удаљене хиљадама километара једна од друге. Не желим опет да ме неко погрешно схвати, али сматрам људски род у данашње време, да је као једна велика цивилизација. Сви ми смо некако повезани и доступни једни другима, Маје су имале само себе, као и Египћани, и сви доживљавамо светске промене, економску кризу, глобално загревање, загађеност ваздуха, а данас и вирус. Пре неког времена имали смо кугу, маларију, туберкулозу…

Чак и ако се вратимо још више уназад, многи би рекли да тако нешто и не постоји, у време Атлантиде, која је сматрана напредном цивилизацијом, утопијским царством, поморском силом, мистериозно потонула једног дана.

За све ове цивилизације и многе друге, старије које нисам поменуо, можемо, морамо рећи да су биле изузетно паметне и интелигентне постигле много тога што је нама данас нехватљиво и неоствариво.

Како ми данас, уз сво знање које имамо, технологију, алате. нисмо у стању да обрадимо неки камен у жељени облик, или да са великом прецизношћу направимо зид само од камена без везивних средстава, или да стену од 800 тона преместимо са једног места на друго. Све ове ствари су људи постигли пре 5000, 10000 и више хиљада година.

Онда би човек морао да се запита колико смо то заправо паметни и да ли временом постајемо све глупљи?

Да ли ће овај вирус бити нова куга, беснило, да ли ће бити нови потоп? Где су нам онда нови спасиоци, попут Флеминга, Ное…?
Да ли смо дошли до врхунца наше цивилизације?
Да ли ће нас задесити иста судбина као и предходне?

Нисам песимиста, нити теоретичар завере, само износим своје мишљење, које у многоме није тачно, али увек се може наћи нека повезаност и нека конекција која се може упоредити и можда мало натерати људе да пробуде и продубе своја размишљања.